Што је у Квебеку кривчно дело у Србији је помодраство

Прошета ли се неко данас улицама градова, у ономе што је од комуниста остало од Србије, или пак ако се неко упути у Кaрадикистан, опет комунистичку творевину што се зове Црна Гора, не мислим она Црна Гора српска држава, већ ова данашња комунистичка, или пак прође кроз Босну, мада сам запазио да је оно о чему желим надаље говорити у далеко мањој форми изражено у Републици Српској, уочи ће нешто сасвим необично.

Тако рецимо на једном знаку једне продавнице у Београду пише ово је Продавница за Ундервер, или пак на другом пише Маркет Доњег Веша. Кулминацију сам доживео у Херцг Новом где на јеловнику, или јеловницима пише „гриловано месо,“ или пак у заглављу јеловника стоји „градски шквер,“ и тако редом. Просто сам се запитао и сам, а и многи други, чак и ученији од мене се питају, чему те све глупости воде? Ево шта сам једном, када је ова помодарија колонијалног слугањства почела да се шири по деловима српских земања, прочитао у једном, назовимо и ту глупост чланку, у Илустрованој Политици. Описујући сабор у Гучи, пише како су се на Драгачевском сабору смењивали дувачки бендови. Прво сам мислио да „новинар,“ односно била је то “новинарка“ је залутала негде у мислима, па јој се откачило, али онда када је на другом месту опет поновила тај њен израз, нисам никако могао да дођем к себи, на шта она то у ствари мисли. Па сам тако протумачио да је она употребила тај израз, из разлога зато што су дувачки иструменти направљени од метала, углавном савијеног облика те од тда она пише за такве саставе ду бендови. Сда где је ту логика? Или зар је за такве који се служе тако неодмереним глупостима логика постојећа ствар?

Наравно да и енглески језик садржи израз за све могуће инструменталне саставе, па тако рецимо када се ираз односи на шири појам неке дувачке групе, која је састављена од различитих дувачких музичких иструментата, онада је на том језику израз за такву групу concert band, али када се ради о трубачком саставу, онда се искључиво каже trumpet band. Дакле, назови новинарка није имала на уму да се у Гучи одржава сабор трубача, па ако је хтела да се прави важна, како ето она зна чак и енглески, а тврдим да га једва набада, онда је требала да напише, можда, још једну жешћи глупост, трумпетски бендови, па да заврши посао.

Један мој познаник, иначе музичар недавно се вратио из Беогрда, кажем недавно, мада време брзо пролази, а срели смо се на слави о Светоме Ђорђу. Исприча ми он тда како је и он наишао на разочарење, а како он гледа, и што би мој отац рекао у бучук, то јест у телевизор, да је не само на улицама, већ и у радио - дифузној пропаганди још већа катастрофа. Те тако једно вече гледао је он у Београду неку музичку серију, и онда водитељка се обраћа своме аудиторијуму: како је следећи гост у емисији Мика Балкаут.  Е, шта ли му је сада ово блакаут? То само и једино може да зна онај који је сковао такву глупост.

Кда сам у Херцг Новом прочитао у јеловнику да пише гриловано месо, и шта ти ја знам све рецимо и оно бкендекс, хамендекс, кајгана од егова, питам једног младог човека, који ту служи, да ли би могао да ми објасни шта му је то гриловано месо? Мада наравно испод оног искривљеног српског, има и пише и јеловник на енглеском, где стоји Mix BBQ Meat. Младић се уби трудећи се, како да ми објасни да је реч о мешаном месу са роштиља. Онда му ја кажем:  „Па чекај, овде доле пише на енгленском, и ја знам шта на енглеском пише, али ово гриловано месо није месо са роштиља, већ са плотне од роштиља, јер је grill у ствари само део уређаја што се зове роштиљ, то је онај део на коме се пржи месо, то јест плотна.“ Па тако ако у енглеском говорном подручју позовете  неку продавницу  и желите да се распитате управо за  тај део што се зове грил, онда он кошта највише до седамдесет долара. Али ако питате за BBQ (роштиљ)  онда цена је од 500 долара па навише. Велика разлика, зар не?

Овом младом човеку се свидела ова моја лингвистичка примедба те он позва и власника ресторана. Овај када запоседосмо разговор, пак поче да ми објашњава, како је то сда у Црну Гору, баш тако вели мој саговорник у Црну Гору, постала мода. Па га интересује одакле ја тако добро говорим Црногорски као да сам управо јуче отишао из Црне Горе, а ето како он процењује ја добро владам и енглеским. Ту се онда разви и дискусија.

-Опростите господине али ја, нити разумем,  а нити говорм црногорски већ искључиво српски.

- Па то вам је једно те исто, -каже он мени.

- Е па видите није, ја Црногорски како рекох, не разумем, нити га говорим. Према томе ви и ја се не разумемо ако ви говорите црногорски.

- Ма ви причате глупост, - вели он мени.

- Не, него ви причате глупости, јер кажете да су српски и црногорски један те исти језик. Аку су један те исти, онда то само може бити српски, а црногорски ако је исти као и српски  онда он не постоји, пошто су Црногорци плод неке необичне сексуалне револуције између Броза и Стаљина.

Виде  мој саговорник на коју страну ја сада скрећем тему, па устдае не поздарви се, и оде некуд.

Ово све до сада што сам изнео, а постоји још и горих примера, као што су рецимо Ег Траде, па онда „ујела ми куцу нејбурова дога, страшно је апсетирана“ и тако редом, је у ствари кулминације једне опште, по мом нишљењу, а и мишљењу многих  озбиљних лингвистичара, некултуре кроз коју се испољава високи степен глупости, ако не и нека врста опшег лудила. Наравно свак  има право да буде глуп, исто као и неко ко поседује интелектуану висину право да буде еманципован. Али то само у индивидуалном смислу. Међутим овде се говори о јавном испољавању глупости, која подрива темеље опште језичке културе. Другим речима један апсурдни насртај на језик и традицију.

Када се нешто слично седамдесетих година прошлог века појавило у канадској провинцији Квебек, скочила је прво интелектуална, па онда и политичка елита ове провинције, са искључиво Француским говорним подручјем. На прдлог ондашњег премијаера ове провинције Ренеа Левека, мислим да је то он био, у Квебеку је донесен закон  о заштити језичке културе. Овим законом је забрањено уношење и мешање страних речи са Француским, уклоико постоји задовољавајући број француских речи и израза, који могу да замене страну терминологију.

За прекршиоце овога закона у Квебеку је предвиђена како новчана, тако и затворска казна, чак и до пет година робије. Дакле и заиста, оно што је у Квебеку као национално богаство законом заштићено, јер за бога Французи су поносни на свој национални идентитет и културу, и што за прекршиоце тог закона о заштити културног индентитета представља кривично дело, дотле у смањеној Србији и осталом подручју српских земаља, представља неку врсту помодарства. Помодарсво како да не, али сасвим дело глупих и примитивних, да не кажем нешколованих и необвразованих.

Јанко Бојић